📌 Kakav uticaj imaju mesečeve mene na aktivnost ribe, konkretno šarana, zašto uopšte dolazi do tog uticaja, koje mesečeve mene se u praksi pokazuju kao najbolje za ribolov, kao i šta pokazuju rezultati višegodišnjeg beleženja sa divljih voda - sve to obrađujemo u ovom tekstu.

🌓 Mesec ima uticaj na vodu zbog svoje gravitacije. Kao što Mesec "vuče" Zemlju, on povlači i vodu na površini, što je najjače vidljivo u morima i okeanima gde nastaju plime i oseke - ovde ribolovci primećuju još veći uticaj mesečevih mena na rezultate ribolova. Zbog tog kretanja vode, menja se i ponašanje riba. Kada je plima (voda raste i ulazi dublje u obalu), tada se ribe često približavaju obali jer dolazi nova hrana i kiseonik. Kada je oseka (voda se povlači), ribe se povlače u dublje delove. Najbolje aktivnosti ribe se obično poklapaju sa promenama vode, sa njegovom gravitacionom silom koja pokreće vodu, a ne sa samim "sjajem" Meseca.

Mesečeve mene nikako ne treba posmatrati kao jedini ključni faktor u šaranskom ribolovu, niti kao element koji samostalno odlučuje uspeh ili neuspeh na vodi. One mogu biti koristan orijentir i dodatni "alat" za planiranje ribolova, pomažući nam da okvirno prepoznamo periode pojačane aktivnosti, što je potvrđeno i dugogodišnjim statističkim praćenjem koje će biti prikazano u nastavku.

Daleko važniji faktori od mesečevih mena su mesto na kojem pecamo, kvalitet i atraktivnost hrane, spod mixa, mamca, kao i sistem, predvez, prezentacija mamca - sve ono na šta direktno možemo uticati. Sa druge strane, postoje prirodni faktori koje ne kontrolišemo, ali imaju veliki uticaj na ribu, kao što su vodostaj, protok reke, temperatura vode i atmosferski pritisak, a među njima se nalaze i mesečeve mene.

Prelazimo na mesečeve mene...

Svaka mesečeva mena traje oko 7 dana, odnosno obuhvata period od 3 dana pre same mene (npr. mena punog meseca), zatim dan kada se mena dešava, i još 3 dana nakon nje. Isti obrazac važi za pun mesec, mlad mesec, kao i za prvu i poslednju četvrt. U šaranskom ribolovu, četvrtine meseca se generalno smatraju manje izraženim, dok se fokus najčešće stavlja na pun i mlad mesec.

Jedna od velikih prednosti mesečevih mena jeste to što se one mogu unapred tačno znati za celu godinu. Time dobijamo mogućnost da planiramo ribolov unapred i da okvirno biramo periode kada očekujemo veću aktivnost ribe. Tačne datume punog i mladog meseca lako je pronaći na internetu, a jedan od izvora koji se često koristi je: www.mesecevemene.com gde se mogu pregledati sve mene unapred.

U praksi, najbolje rezultate u šaranskom ribolovu daju pun i mlad mesec, dok prva i poslednja četvrt obično donose nešto slabiju, ali stabilniju aktivnost.

Sledeći podaci koje ću izneti zasnovani su na dugogodišnjem praćenju od 2012. godine do kraja 2025. godine. Iako sam beležio i ranije, upravo ovaj period predstavlja najdetaljniju bazu podataka sa preciznim zapisima svakog ribolova. U početku su to bile vode poput Tise, Tamiša i DTD kanala, dok se kasnije, posebno nakon 2022. godine analiza proširila i na druge divlje vode kroz saradnju sa ribolovcima koji šalju svoje rezultate (Dunav, Sava, VBK, Gruža, Deliblatsko jezero i druge vode).

Ukupno se radi o hiljadama ribolova godišnje i više od 5000 ulovljenih šarana u sezoni, što daje dovoljno široku i relevantnu osnovu za uočavanje obrazaca. Svi koji žele da doprinesu analizi svojim podacima sa vode mogu se slobodno javiti putem društvenih mreža ili emaila kako bi se baza dodatno proširila i preciznost zaključaka još više unapredila.

🌙 Mlad mesec:

Mena mladog meseca u većini slučajeva donosi veću ukupnu aktivnost, ali dominantno u vidu sitnijih šarana. Pod sitnije primerke ubrajam šarana ispod 5 kilograma (do 4,99kg).

Ono što je karakteristično jeste da se šaran najčešće javlja u dnevnim satima, dok je noćna aktivnost izuzetno slaba, često gotovo nepostojeća. U proseku, na 10 ulovljenih riba, svega 1 do 2 primerka prelaze 5 kilograma, uz po neki kapitalni primerak, takođe u dnevnim satima, a mnogo ređe u toku noći.

Pokušavao sam različite pristupe kako bih selektovao krupniju ribu u ovom periodu, od zabacivanja štapa van hranilišta, do korišćenja isključivo tigrovog oraha i/ili samo boila, bez kukuruza, iako takvi pristupi donekle i utiču na selekeciju, i dalje je aktivnost sitnijeg šarana dominantna i nemoguće je selektovati samo krupniju ribu.

Dodatna specifičnost mladog meseca jeste ujednačena aktivnost tokom svih 7 dana mesečeve mene. Ne postoje izraženi dani koji se stalno ponavljaju - nekada blagu prednost daju dani pre same mene, nekada dani posle, ali dugoročno posmatrano aktivnost ostaje vrlo stabilna i ravnomerno raspoređena.

🌕 Pun mesec:

Mena punog meseca daje potpuno drugačiju sliku i upravo zbog toga je za mene lično najzanimljiviji period za ribolov, jer se u njemu postižu najkvalitetniji rezultati.

Važno je napomenuti da su u analizu uključeni samo podaci iz ribolova u normalnim uslovima - stabilan vodostaj, protok itd. - kako bi se dobila što realnija slika uticaja mesečevih mena, bez mešanja drugih faktora poput ekstremnih promena vode.

Tokom punog meseca primećuje se specifičan obrazac aktivnosti. U periodu od 07h do 12h aktivnost je vrlo slaba, gotovo potpuno mirna. Nakon toga, između 12h i 16h dolazi do kratkog, ali izraženog perioda pojačane aktivnosti. Nakon 16h, pa sve do večernjih sati, ponovo dolazi do zatišja u velikom broju slučajeva.

Prava aktivnost počinje u sumrak i traje do svitanja, kada se i najčešće beleže krupniji primerci. U ovom periodu značajno raste udeo riba preko 5 kg, a upravo tada se najčešće javljaju i kapitalni primerci od 10+ kilograma.

Statistički gledano, na 10 ulovljenih šarana, u proseku 6 šarana prelazi 5 kg, dok se kapitalni primerci javljaju u proseku 1 do 2 puta na tih 10 riba (tačan rezultat 1.7), uz napomenu da to varira, ali se u odnosu na druge mene pojavljuju znatno češće.

Zanimljivo je i da dan punog meseca, kao i naredna 3 dana, daju primetno bolje rezultate nego period 3 dana pre punog meseca.

🎯 Zaključak:

U šaranskom ribolovu, nešto bolji rezultati se beleže tokom perioda mladog i punog meseca. Mlad mesec uglavnom donosi veći broj ulova, ali pretežno sitniji primerci su aktivni, uz izraženu dnevnu aktivnost i vrlo slabu noćnu aktivnost. Sa druge strane, pun mesec se u dosadašnjim posmatranjima pokazao kao najkvalitetnija mena za šarana - u ovom periodu se češće javljaju krupniji primerci, pa i kapitalne ribe. Tokom dana kratka aktivnost, dok se najveća aktivnost očekuje u sumrak, celu noć i ujutru u svitanje.

Obe mesečeve mene daju u proseku 32% više ulova (broj upecanih šarana) u odnosu na pecanje u četvrtini meseca, što je jedan od razloga zašto treba obratiti pažnju na mesečeve mene ukoliko planiramo ozbiljniju kampanju na vodi.

- - -

👉 Važno je naglasiti da ovakve razlike najčešće primećuju ribolovci koji provode veliki broj dana na vodi tokom godine. Za nekoga ko izlazi povremeno, ovi obrasci mogu delovati neprimetno ili manje značajno, ali u dužem periodu i kroz veći broj ribolova, trendovi postaju jasniji, ponašanje ribe se šablonski ponavlja, možemo posmatrati kroz obrasce. Ovo nije pravilo koje će važiti u 100% slučajeva, jer je priroda nepredvidiva. Ipak, ove informacije zasnovane su na podacima prikupljanim tokom dugog niza godina, što im daje veću pouzdanost i relevantnost.

Naravno, mesečeve mene ne treba poosmatrati kao presudan faktor. Svaki slobodan trenutak treba iskoristiti i otići na pecanje, zabaciti, bez obrzira na uslove na koje ne možemo da utičemo, ali dakako treba ispratiti i beležiti ovakve informacije kako bismo u budućnosti poboljšali naše rezultate na vodi. Ovo je korisno za one šarandžije koji vole da se posvete maksimalno ribolovu i da izvuku po kojeg šarana više ili po kojeg krupnijeg šarana.

Na ono što možemo da utičemo jeste odabir mesta i to će napraviti najveću razliku u pecanju šarana na divljim vodama zato je moj savet da pročitate tekst na tu temu klikom na OVDE.

Bistro!